"Mnogo naših ljudi ne posti, ne oseća se praznična atmosfera u Beogradu" Otac Jovan o običajima koji se sprovode na Veliki petak i Vaskrs!
Veliki petak ili Strašni petak je najznačajniji dan u nedelji stradanja, dan najveće hrišćanske žalosti. Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. Tokom današnjeg dana ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju se uskršnja jaja.
Na Veliki petak Crkva i vernici sećaju se događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću. Vernici su tokom dana i u crkvama u većem broju nego obično.
Otac Jovan je za emisiju "Puls Srbije" objasnio koja je razlika u službi za Veliki petak i nekog drugog dana.
- Razlika između današnjeg dana i svakog drugog jeste u tome što se danas ne služi liturgija. Zašto je to tako? Mi svakog dana prinosimo žrtvu u vidu hleba i vina radi naših grehova. Danas se prinosi sam Hristos – jedina razlika je u tome, osim, naravno, u nekim određenim molitvama. Kao pravoslavnom svešteniku, pomalo mi je neshvatljivo da neko ne posti na Veliki petak. Ako ništa drugo, pozvao bih ljude koji inače ne poste da barem na Veliki petak i Veliku subotu poste na bilo koji način. Mnogi naši ljudi ne poste, ne oseća se praznična atmosfera u Beogradu. Ja bih rekao da danas vlada žrtvena atmosfera. Tucijada će biti na Vaskrs, a danas se šaraju jaja. Najlepše našarano jaje će dobiti poklon – bicikl. Svako dete će, takođe, dobiti nagradu - kaže otac Jovan.
Sveštenik je takođe spomenuo da crkva skuplja priloge za Milicu, kojoj je potrebno lečenje, a mesto Kotež je naselje koje je poznato po svojoj humanošću:
- Kada kažem žrtveno stanje, mislim i na devojčicu Milicu Kostić, za koju se prikuplja novac. Mi dajemo žrtvu kako bismo skupili pomoć našoj sugrađanki. Kotež je to isto učinio i za pokojnog Lazara – sada su i njegovi roditelji ovde i pomažu. Kotež je poznat po solidarnosti. U poslednje vreme primećuje se da dolazi znatno više mladih. U svakoj crkvi, za praznike dođe mnogo više ljudi. Što se tiče naše parohije, izuzetno sam zadovoljan brojem vernika koji dolaze na liturgije.
Različita sela i gradovi imaju različite običaje, a sveštenik je istakao koji su običaji koji se danas primenjuju:
- Kod nas se kaže: "Sto sela, sto običaja." Šaranje jaja bi, po tradiciji, trebalo da bude rano na Veliku subotu, ali ko sam ja da menjam običaje? Kao i svaki običaj – ako se ukoreni, ko smo mi da ga menjamo? Bitno je da dolazi sve više ljudi i da će se 90% dece pričestiti za Vaskrs – ako ne tada, onda na Veliku subotu. Kao sveštenik, mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljan.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs